Androgeni receptor

Kada uzimate steroide, naši androgeni receptori igraju veoma važnu ulogu. Steroidi se vezuju za njih tako da ih naš organizam i mišići mogu koristiti. Zbog toga je važno razumeti ulogu ovih receptora u procesu korištenja steroida za izgradnju mišića i povećanja isdržljivosti kao i rutine vežbanja. Sada ćemo da vidimo zašto bi steroidi bili nekorisni bez androgenih receptora.

Šta je androgeni receptor?

Androgeni receptor je u stvari vrsta proteinkse molekule. Prizvodi se od jednog gena našeg lanca DNK-a. Suprotno poznatom uverenju, ne postoji veliki spektar različitih androgenih receptora. Na primer, neki izvori navode da se različiti receptori aktiviraju ako koristimo oralne steroide ili steroide u obliku injekcije. Ipak, ovo nije tačno.

Pitanje na koje mnogi ljudi koji koriste steroide žele da znaju odgovor jeste, šta aktivira androgene receptore? Ovo je važno zato što bez aktivnosti androgenih receptora ne bi bili u stanju da kroistimo steroide. Pored toga, androgeni receptori bi bili aktivirani ili ne, nikada se ne nalaze na sredini jer za njih ne postoji „ativniji“ način. Ipak, efetki steroida nisu uvek isti jer što se više androgenih receptora aktivira to su delotvorniji steroidi koje koristimo. Cilj svakog bodibildera jeste da aktivira što više androgenih receptora.

Funkcionisanje androgenih recepotora

Postoji mnogo manji broj androgenih receptora nego što to većina ljudi shvata. Neki autori, koji se protive da doze steroida iznad 200mg sedmično, tvrde da će samo ovu količinu prihvatiti receptorti u našem mišiću i da će se sve ono što je prošlo „širiti“ i ići u receptore u drugim delovima našeg organizma.

Mnoge studije naglašavaju činjenicu da mišićno tkivo ima približno 3 nanomola androgenih receptora po kilogramu. To znači da vaše telo verovatno ima manje od 300 nanomala androgenih receptora ukupno. Na primer, jedna tableta oxandrolone od 2,5mg dopunjava oko 8000 nanomala anaboličko-androgenih steroida. Ova količina ima mnogo više molekula nego što vaš organizam ima receptora.

Kada bi ovo odradili matematički, shvatili bi da ukupan broj receptora može samo da vezuje malu količinu anaboličko-androgenih steroida u jednoj maloj tableti od 2,5mg. Tako vezivanje za androgene receptore ne može primetno umanjiti koncentraciju steroida u našem krvotoku. Ovaj primer dokazuje da teorije, koje dokazuju da će androgeni receptori vezati većinu neke preporučene doze i da će se ostatak „razliti“, nisu tačne.

Tipične doze anaboličko-androgenih steroida su sasvim dovoljne tako da se veliki postotak androgenih receptora vezuje za ove steroide bez obzira da li je doza od 400mg ili 1000 mg sedmično. Ako je isti postotak androgenih receptora aktivan, blizu 100% u svakom slučaju, ovo dovodi do pitanja zašto veće doze imaju uočljivije efekte? Ne postoji sumnja da prižaju više efekata i nema veliki broj nezauzetih receptora u umerenim ili malim dozama. Prema tome, postoji samo mali prostor za poboljšanje. Deo razloga ove pojave mora biti nešto drugo osim zauzimanja velikog postotka androgenih receptora. 

I zašto smo odabrali ove doze, umesto da smo poredili normalne nivoe sa 400mg sedmično? Činjenica je da androgeni receptori moraju formirati dimere koji će biti aktivni imaj zanimljivu posledicu. Proračun pokazuje da ako se dva androgena receptora moraju spojiti zajedno kako bi formirali aktivni dimer i oba moraju vezati molekul steroida, onda se mora izvesti četvrtina od postotka. Ovo znači da ako kažemo da su 71% androgenih receptora vezujući steroidi, onda će samo 50% dimera biti aktivno. Prema tome, u niskom nivou, postoji više prostora za poboljšanje nego što bi mogli da pretpostavimo. Ipak, ako je oko 95% zauzeto, nakon što smo izveli četvrtinu od toga, ostaće samo 10% prostora za napredak.

Čini se da je stvarno poboljšanje mnogo više od 10% a koje se odnosi na povećanje efekata steroida. Anabolizam se povećava čak i onda kada doza postaje više nego dovoljna kako bi se obezbedilo gotovo 100% vezivanje svi androgenih receptora. Nije potpuno jasno zašto se ovo dešava, ali postoje nekoliko poznatih teorija.

Teorije o učinkovitosti anaboličko-androgenih steroida

Jedna od teorija govore da veće doze anaboličko-androgenih steroida blokira receptore kortizola i prema tome su antikatabolički. Ovo ne izgleda kao izvedivo objašnjenje zato što bi neko mogao da koristi lekove protiv kortizola zajedno sa manjim dozama anaboličko-androgenih steroida i da dobije iste rezultate kao sa većim dozama ovih steroida. Ali ovo nije slučaj. U praksi, ukoliko je kortizol umanjen, ovo jednostavno dovodi do bolnih zglobova. Ako je objašnjenje blokiranja kortizola bilo tačno, očekivalo bi se da osobe sa izrazito malim kortizolom budu izrazito mišićave. Ovo takođe nije slučaj. Prema tome, ostaje nam još nekoliko mogućnosti.

Visoke doze steroida mogu da povećaju proizvodnju androgenih receptora

Iako aktivnost ne može biti znatno poboljšana povećanjem zauzetosti postojećih androgenih receptora i to bi moglo u velikoj meri biti poboljšano povećanjem broja androgenih receptora. Ovo je istaknuto ovde kao moguće objašnjenje za veće efekte visoke doze anaboličko-androgenih steroida, a ne kao dobro istražena činjenica. Ovo je samo ideja i važno je pomenuti da još uvek ne postoje teorije koje dokazuju ovu tvrdnju.

Povećanje se primećuje kod suprafizioloških doza nearomatizujućih anaboličko-androgenih steroida u tkivima drugih vrsta i primećuje se takođe kod ljudi kao reakcija na vežbu otpornosti. Prema tome, izgleda logično da se slično ponašanje može pojaviti u odnosu na preradu anaboličko-androgenih steroida.

Visoke doze steroida mogu poboljšati rast nezavisno od androgenih receptora

U mišićnom tkivu primećen je androgen koji aktivira rani-neposredni gen zif268 u procesu koji ne uključuje androgene receptore. Ova aktivnsot je sasvim jasna u vezi sa povećanjem mišića i potrebna su joj veće doze anaboličko-androgenih steroida.

Primetilo se da testosteron povećana produktivnost translacije mRNA (ribonukleinska kiselina) u ćelijski protein i ovo može posredovati sistem koji je nezavisan od funkcije androgenih receptora.

Primećeno je da nervno tkivo gotovo trenutno reaguje na androgen. Ovo ne može biti rezultat aktivnosti androgenog receptora jer bi bilo potrebno više vremena i reakcija ne bi mogla biti tako brza.

Uopšteno, pretpostavka da lek deluje samo na jedan način delovanja  može se proveriti proučavanjem krivulje koja prikazuje vezu između doze i reakcije. Ako rezultat zavisi samo od aktivnosti jednog androgenog receptora, onda će krivulja reakcije biti u obliku slova S. Grafikon bi bio gotovo ravan u oba slučaja (visoke i niske doze) i gotovo linearan kod umerenih doza. Kod umerenih doza linearna funkcija je primećena u različitim studijama.

Za doze od 100 do 1000 mg, problem je u tome što prikaz ostaje linearan bez obzira na dozu. Takođe, ove ne govori o tome da duple doze udvostručuju efekte. Četiri puta veća doza je potrebna da bi se efetki udvostručili.

Ovi rezultati nisu u skladu sa jednostavnim modelom receptora jer ovaj model ne podržava krivulja doze/reakcije. Ipak, možemo očekivati ovu reakciju ukoliko postoje druge promenljive vrednosti osim aktivnosti androgenog receptora. Ovo se može objasniti ako jedan ili nekoliko mehanizama postane zasićeno pri unosu manje količine leka ili ako jedan ili više mehanizama ne postane zasićena iako su uneseni veći nivoi leka.

Veće doze steroida mogu poboljšati efikasnost aktivnsoti androgenih receptora

Ne samo da je količina androgenih receptora značajna, ali i njihova učinkovitost. Ceo proces uključuje proteine i neki od njih mogu biti restriktivni. Povećanje količine proteina može znatno poboljšati aktivnost. Na primer, ARA70 je vrsta proteina koji ima sposobnost da poboljša aktivnost androgenih receptora i do desest puta.

Neki drugi primeri proteina koji mogu poboljšati učinkovitost jesu: RAF koji poboljšava vezivanje androgenih receptora za lanac DNK-a i do 25 puta kao GRIP1 i cJun. Ipak, važno je zapamtiti da se ovi proteini ne mogu koristiti kao lekovi.

Ovo bi trebalo da ilustruje činjenicu da postoje drugi načini promene aktivnosti androgenih receptora, osim „povećanja“ i „smanjenja“ receptora. Postoje mnogi autori koji pokušavaju da objasne preradu steroida i aktivnosti androgenih receptora ovim previše pojednostavljenim terminima. Sa ciljem da se potpuno razume dejstvo steroida, trebalo bi da to posmatramo sa većeg aspekta kao i da gledamo u različite faktore. Pogrešno je pretpostaviti da povećanje zauzetosti receptora predstavlja jedini način da se poveća efekat steroida.

S druge strane, tačno je da su veće doze steroida delotvornije i daju očiglednije rezultate nego manje doze. Ipak, ovaj zaključak nije u skladu sa drugim zaključcima u vezi sa smanjenjem adrogenih receptora kao reakcija na veće doze steroida.

Dokazano je u praksi kod profesionalnih sportista i kod različitih naučnih studija da manje doze steroida, npr. 100 ili 200 mg sedmično, neće dati mnogo rezultata kod sportista muškog pola.

Rezime

Androgeni receptori su od velikog značaja kod upotrebe anaboličkih steroida. Ipak, oni nisu jedi dio formule. Dok mnoge osobe zaiteresovane za steroide tvrde da su receptori jedini važni faktori, izgleda da ovo nije tačno. Dok imamo ograničen broj receptora, čak i nakon prosečnih i manjih doza steroida, onda su svi steroidi zauzeti. Povećanje doze daje bolje rezultate uprkos potpunoj popunjenosti receptora. Potrebo je sprovesti više istraživanja da se potvrde neke od teorija koje su ovde predstavljene.